Vremenske nepogode i prirodne katastrofe često su izuzetan “materijal” za rad fotografa koji situaciju posmatraju iz svog stručnog ugla. Porast vodostaja Tamiša i njegovo izlivanje na pojedinim deonicama, inspirativno je delovalo na fotografa portala I love Zrenjanin koji je rano jutros ovekovečio sedam izuzetnih fotografija. Na njima se vide sjajni prizori prirode, koja je još jednom pokazala svoju moć…

Put Tomaševac – Botoš

Pročitajte i kompletnu vest o poplavama u Banatu.

Situacija na rekama u Vojvodini je kritična- na Tisi kod Novog Kneževca i Titela proglašena je vanredna situacija. Kod Kneževca je pod vodom oko 3 hiljade hektara oranica, a pumpne stanice rade 24 sata. Na Tamišu kod Jaše Tomića vodostaj je iznad granice vanredne odbrane od poplava. Nivo vodostaja sinoć je iznosio 612 centimetara potvrdio je za RTV rukovodilac sektora za odbranu od poplava u Sečnju Vlado Đerić. “Pumpe rade non-stop, jer rastu i površinske vode, ali za sada nema većih problema” – rekao je Đerić.

Poplavljen put Tomaševac – Botoš (06.04.2013)

Sve crpne stanice su u pogonu ali je, po podacima nadležnih, ipak došlo do manjeg izlivanja Tamiša na delu kod sela Tomaševac gde je voda prešla preko lokalnog puta. Predsednik opštine Sečanj Predrag Milošević je rekao Tanjugu da je Tamiš danas do podne porastao za 10 centimetara, ali da se za sada ne očekuje veći problemi. Republički hidrometeorološki zavod upozorio je ranije danas da su vodostaji na nekoliko reka u Srbiji iznad granice redovne odbrane od poplava sa tendencijom manjeg porasta. Izvor : RTV  Foto : RTS

Selo Botoš se u pisanim izvorima prvi put pominje 1347. godine, u Kruševačkom pomeniku, istorijskom dokumentu koji je nestao u šestoaprilskom bombardovanju Narodne biblioteke. Još tada je bio srpsko naselje, koje je pripadalo Kovinskoj županiji. Međutim, i ranije je na ovim prostorima bilo života. Tako je učitelj Lazica Nikolić na lokalitetu “Živanovićeva dolja” pronašao grobove iz neolita, koje je istažio poznati antropolog M. Grbić. Ustanovljeno je da se na tom mestu nalazilo naselje iz perioda 3.000-2.000 godine pre nove ere, koje je pripadalo takozvanoj “Vinčanskoj” grupi. Postoje dve verzije o tome kako je naselje dobilo ime. Jedna, koja spada u domen legendi, i druga koja je verovatnija. Po prvoj, u prvobitnom selu pokraj Tamiša, na lokalitetu “Talađ”,  živela su dva brata, Joca i Toša. Između dva brata došlo je do svađe – Joca je potegao nož-”brisu” i ub’o je Tošu. Spajanjem reči “ubo” i Tošu  nastalo je ime sela. Prema drugoj, verovatnijoj verziji, pošto se selo nalazilo pored Tamiša, često je bilo i plavljeno, i zato se zvalo “Vodoš”. Takođe, na poznatoj Mersijevoj karti, izrađenoj početkom 18. veka, selo je označeno kao “Vodoš”. Tansformacijom slova, iz ovih naziva nastao je naziv “Botoš”. Škola u Botošu postojala je još 1768. godine, a pretpostavlja se da iz perioda 1768-1770. godine, potiče i stara bogomolja, crkva posvećena Sv.Jovanu Preteči u narodu poznatija kao “Namastir”. Premeštanjem sela na novu lokaciju, 1783.godine sazidana je i nova crkva,  posvećena rođenju Presvete Bogorodice. Ovaj praznik se oduvek slavio kao seoska slava, pa je i danas zvanično uspostavljen kao Dan Mesne zajednice “Botoš”.

Heraldičar Ljubodrag Grujić uspostavio je mali i srednji grb Mesne zajednice. O simbolici grba piše : štit je plave boje zbog rečitosti grba, Botoš etimološki potiče od Vodoš – “onaj koji nosi vodu”, kao i zbog plave boje osnove štita grba Zrenjanina. Treća je simbolika povezivanja sa preovladujućom plavom bojom na trenutnoj zastavi Vojvodine. U dnu štita je srebrna talasata greda za Tamiš na kojoj stoji lav. Takva poza pokazuje iskonsku povezanost Botošana sa njihovom rekom, i odlučnu odbranu svoje teritorije. Zlatni lav sa isukanom sabljom je tradicionalni simbol celog Banata, a botoški lav se razlikuje od njega time što ima rodina krila, ptice za koju se vezuje naš kraj. Roda je simbol sreće, donosioca dece i tamanitelja zmija, što je povezuje i sa Hristom. Iznad svega, na počasnom mestu  na vrhu štita, u sredini stoji zlatni cvet krina koji se u heraldici smatra za cvet Bogorodice. Svojim krstolikim izgledom, takođe je i simbol vere, i direktno aludira na Srbiju koja na svom grbu ima dva krina. Između dva krina su dve heraldičke mešine -water bouget – stilizovana srednjovekovna šarža sa dve kožne mešine povezane jarmom, koje simbolizuju pre svega stanovništvo Botoša i najrečitiji su deo grba. U srednjem veku ovakva sprava koristila se za nošenje vode a u heraldici  je uglavnom simbol donošenja vode vojnika naselju, brizi o ljudima. Zajedno, tri elementa u vrhu štita čine jednu počasnu kompoziciju koja govori da Botošani čuvaju svoju slavu, veru i Srbiju. Parafernalije na srednjem grbu simbolizuju pretežno poljoprivredno selo, a godina na motou prvo atestirano pojavljivanje Botoša u spisima.

Malo je poznato da iz Botoša poreklo vode poznati doktori Zoran i Slavko Kamenković, da su u Botošu rođeni članovi Srpske akadamije nauka i umetnosti Bogoljub Stanković i Miomir Vukobratović, da su dva žitelja preživela brodolom “Titanika”, da je Botošana bilo i na Dobrudži i na Solunskom frontu, da su neki prešli preko Albanije, da su neki putovali i preko Sibira da se priključe srpskoj vojsci, da su neki došli kao dobrovoljci iz Amerike da se bore u Prvom svetskom ratu. Neki su učestvovali i u ruskoj revoluciji, a ovaj borbeni duh je prevashodno “militarsko” nasleđe, jer se Botoš nalazio u Vojnoj granici od 1776. godine. Pre toga je pripadao graničnoj miliciji uz tursku granicu. Prema nekim podacima, kroz Botoš je prolazio i car Josif  Drugi, putujući Banatom krajem 18. veka, a opšte je poznato da je i prestolonaslednik Franja Ferdinad u više navrata lovio na ovim prostorima, o čemu svedoči i spomenik podignut kraj Šozova. Na tromeđi Botoša, Tomaševca i Orlovata zbilo se nekoliko istorijskih bitaka. Poznata je bitka iz 1788. godine, u kojoj je poginuo kapetan Đorđe Radivojević, čija je četa čuvala stari most preko Tamiša. Ostaci tog mosta se i danas vide kada je nizak vodostoj Tamiša. Poznata je bitka iz 1848. godine, u kojoj je učestvovao i srpski vojvoda Stevan Knićanin sa svojim dobrovoljcima, u istoriji poznata kao  ”Tomaševačka bitka”. Na lokalitetu “Кaplarska humka”  i danas se pronalaze kosti sahranjenih mađarskih vojnika, pa i topovska djulad, od kojih se jedno nalazi u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Postoji, pored opisanog, još nekoliko stvari po kojima je Botoš poznat, ali ovom prilikom ćemo navesti samo dve. Prvo, okružen je brojnim vodotokovima – reka Tamiš, kanali Dunav – Tisa – Dunav, Brzava i Šozor, stari Tamiš, mrtvaje, brojne bare, što znači da postoje idealni uslovi za ribolov, lov i turizam. Nije retka scena da obale Tamiša zaposedne stotine sportskih ribolovaca, koji ovamo dolaze čak i iz Niša, a često se dešava da se uhvate i kapitalni primerci somova, šarana, štuka, amura, tostolobika… Drugo, Botoš je poznat i po gibančicama  koje se prave od malo natrevenog brašna kojem se dodaju mast, voda i prstohvat soli. Gibančice se jedu sa sirom ili pekmezom, najbolje domaćim od belih šljiva, od kojih se peče i odlična rakija. To je pravi banatski specijalitet, u ravni sa štrudlama ili ludajnicom, a opet poseban na svoj, Botoški način.

Odlomak preuzet iz knjige „Banat je kao priča“, Zrenjanin 2011.

Autor : Mr Ana Pandžić, Zoran Ilijašev Glavni urednik : Zoran Slavić Izdavači : Istorijski arhiv Zrenjanin, NIP Zrenjanin Produkcija : Etno festival Bagljaš Foto : Zavod za zaštitu spomenika kulture  zrenjaninheritage.com, Zelena mreža www.zelenamreza.org http://www.zelenamreza.org/index.php/home/album-4/30/15

Rvač Proletera Nikola Marković više od dve godine nije poražen na domaćim strunjačama. U 2011. i 2012. godini je osvojio 2 ekipne šampionske titule sa Proleterom u Prvoj ligi Srbije, a postao je i seniorski i juniorski prvak države za 2011. i 2012. godinu u grčko – rimskom i slobodnom stilu! - Prelep je osećaj biti nepobediv – kaže Marković uz obavezan osmeh, koji nikada ne silazi sa njegovog lica. – Stekao sam ogromno samopouzdanje za ove dve godine i veliko iskustvo. Završio sam Poljoprivrednu školu i planiram da upišem DIF ili trenersku školu, ali tek za nekoliko godina. Sada želim da se isključivo posvetim rvanju. Moj san je da osvojim medalju na Olimpijskim igrama 2016. godine u Brazilu. Nikola se takmiči u kategoriji do 55 kilograma. Rođen je 8.7.1993. godine u Zrenjaninu. Rvanje je počeo da trenira 2003. godine u svom Tomaševcu. - Počeo sam da treniram zahvaljujući Goranu Fijatu, koji mi je uvek bio uzor. Obojica smo iz Tomaševca. Kada sam iz tomaševačkog Partizana prešao u Proleter, tada su počeli i moji prvi značajniji uspesi. Pored Fijata, idol mu je klupski drug i kolega iz reprezentacije Srbije, Kristijan Fris. - Na dvojica imamo sličan stil borbe. Mnogo mi pomaže na pripremama. Uz njega sam dosta napredovao. Nikola je povredio ligamente noge početkom januara, u najgorem mogućem trenutku, jer reprezentaciju Srbije polovinom marta očekuje učešće na Evropskom prvenstvu. Povredu je zalečio, ali će to morati da dokaže i na strunjači. Naime, moraće u kontrolnom meču da pobedi rivala Kristijana Gazdaga iz Subotice i tako obezbedi mesto u našoj najboljoj selekciji. MUZIČKA PORODICA Nikola Marković je poznat, ne samo kao rvač, već i sjajan pevač. Inače, potiče iz muzičke porodice. - Pokojni otac je svirao bubnjeve. Sestra studira solo pevanje na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Braća od tetke i ujaka se takođe bave muzikom – kaže dvadesetogodišnji rvač Proletera.      

Večeras je završen ligaški deo prvenstva. Ekipa Partizana iz Tomaševca je u “Medisonu” poražena od beogradskog Partizana rezultatom 7 – 0. Meč je trajao samo 16 minuta. Tomaševac je jedina ekipa u Super ligi bez pobede i napušta elitni rang. Ostojić je predao Papiću, Katanić iz Partizana je dobio bez borbe, Sekereš je poražen od Bogdanova, a zatim Štiklica tehničkim tušem od iskusnog asa Maksimovića. Potom je Varadinca tuširao Bulatović, a Mišić je tehničkim tušem poražen od Kneževića.  Na kraju je Grujić predao meč Spasiću. Ekipa Proletera je večeras gostovala u Beogradu, gde je deklasirala Crvenu zvezdu sa 6:1. Marković je tuširao Došena, a Imbronjev takođe tušem pobedio Dućanovića. Proleter u kategoriji do 66 kg nije imao predstavnika, pa je Dašić ostvario jedinu pobedu za Zvezdu, ali bez borbe. Štefanek je zatim tuširao Devčića, Fijat je pobedio Karalića, Stanojčić Markovića i Mijatov je u najtežoj kategoriji savladao Milutinovića. U plej ofu, koji bi trebalo sledeće subote da bude održan u Zrenjaninu, u polufinalu se sastaju Partizan  – Radnički Sombor (kao prvi i četvrti na tabeli) i Proleter – Spartak (kao drugoplasirani i trećeplasirani).  

Rvači Partizana iz Tomaševca su večeras u “Medisonu”, u okviru 7. kola Prve lige, poraženi od Sente rezultatom 6:1. Tomaševčani su priželjkivali iznenađenje, koje se, na žalost, nije dogodilo. Šanse za njihov opstanak u elitnom rangu, s obzirom da nemaju nijednu pobedu, sada se svrstavaju samo u domen teorije. 55 kg Ostojić iz Tomaševca dobio bez borbe 60 kg Horti iz Sente dobio bez borbe 66 kg Sekereš – Tamaš o – 1 (tehničkim tušem) 74 kg Štiklica – Nemeš 0 – 1 84 kg Varadinac – Šefer 0 – 1 96 kg Mišić – Lipaić o – 1 (tušem) 120 kg Grujić – Varga 0 – 1 Rvači Proletera sutra ujutru putuju za Kragujevac, gde će rvati meč 7. kola Prve lige protiv ekipe Kragujevca.

Rvački klub Proleter je u 5. kolu Prve lige Srbije deklasirao Radnički u Somboru rezultatom 6:1. Interesantno da su Zrenjaninci pregazili protivnika za neverovatnih 13 minuta. 55 kg Smoljanović – Marković 0:1 60kg Špoljarić – Imbronjev 1:0 66kg Liščević – Fris 0:1 74kg Štefanek bez borbe 84kg Mirković – Miolski 0:1 (Mirković predao) 96kg Rkman – Stanojčić 0:1 120kg Jurković – Mijatov 0:1 Rvači Partizana iz Tomaševca su večeras poraženi u “Medisonu” od Crvene zvezde. Tomaševčani su se nadali prvoj pobedi u Prvoj ligi, koja bi im ostavila šansu u borbi za opstanak, ali su Beograđani imali naklonost sudija. 55kg Ostojić – Futo 0:1 60kg Sekereš – Đukanović 0:1 66kg Štiklica – Dešić 0:1 tuš 74kg Marijan – Devčić 0:1 84kg Galić – Dukić 0:1 tuš 96kg Mišić – Marković 0:1 120kg Grujić – Kovačević 1:0

Prvo mesto na 12. Svetskom prvenstvu u Banatskim šorama osvojila je ekipa novosadskih Bećara, koja je u finalu savladala prošlogodišnjeg pobednika, ekipu tomaševačkog Marijeva sa 26:6. Treće mesto na ovogodišnjem prvenstvu, koje je završeno u nedelju u Tomaševcu kraj Zrenjanina, osvojila je ekipa Čoka iz Tomaševca. Oni su u “malom finalu” pobedili ekipu iz Bele Crkve sa 45:10, saopštio je u ponedeljak Organizacioni odbor Svetskog prvenstva. Kapiten pobedničke ekipe Gabor Lepeš rekao je da se pobedi nije nadao, jer je ekipa Marijeva jedna od najboljih svetskih ekipa, i izrazio očekivanje da će njegova ekipa uspeti da održi titulu i sledeće godine. Član Društva za očuvanje Banatskih šora iz Tomaševca Aleksandar Rudić podsetio je da se prvenstvo ove drevne čobanske igre organizuje od 2001. godine i da se svake godine broj prijavljenih ekipa povećava. “Ove godine smo imali 12 ekipa. U početku je sve bilo zamišljeno kao autentična tomaševačka manifestacija, medjutim, nakon izvesnog perioda odlučili smo da je vreme da se ozbiljnije bavimo organizacijom”, rekao je Rudić i dodao da je sledeći cilj da se šore priznaju kao sport i osnuje medjunarodna federacija. Banatske šore su stari čobanski sport, za koji Banaćani tvrde da ga je naš čuveni naučnik Mihajlo Pupin preneo sa domaćih livada u SAD i da je od njega nastao i bejzbol. Šore zaista podsećaju na bejzbol, ali su pravila autentična. Izvor :Beta

12. Svetsko prvenstvo u banatskim šorama otvorile su utakmice juniorskih ekipa: Marijevo je savladalo ekipu  Sakula rezultatom 20:9, a Orlovi su bili bolji od Čoka  i slavili sa 11:5. U utakmici  za treće mesto Čoke su nadigrale Sakule rezultatom 23:1, dok je Marijevo savladalo Orlove sa 7:6, u utakmici za prvo mesto. Podsećamo, sutra, 30. juna, od 12 časova, igraće se utakmice po grupama, dok će u nedelju, 1. jula od 11:15 biti igrane utakmice za plasman. Veliko finale planirano je za 18 časova. Nakon proglašenja pobednika biće održana velika žurka, a nastupiće bend „Banda drvena“ iz Srbobrana. Žrebom je odlučeno da u Grupi A koja će igrati na glavnom terenu u Tomaševcu budu ekipe: 1. Čoke                                                         2. Orlovi(Orlovat)                                              3. Bećari (Novi Sad)                           4. Sve zvezde(Mokrin)                 5. Reprezentacija Ojne(Rumunija)          U Grupi B koja će igrati na tomaševačkom fudbalskom terenu su ekipe: 1. Marijevo 2. Bečkerečke kere 3. Lale(Bela Crkva) 4. Mamuti(Kikinda) 5. Tomilend(Rumunija)  

Danas počinje 12. Svetsko prvenstvo u banatskim šorama, koje će se tradicionalno održati u Tomaševcu.

Ove godine, na SP učestvovaće deset ekipa, pet prvoplasiranih od prošle godine: “Marijevo”,”Orlovat”, “Čoke”, “Bečkerečke kere” i “Novosadski bećari”. Dve ekipe su direktno pozvane: “Tomilend” iz Radimne i reprezentacija rumunske “Ojne”, a tri ekipe su se plasirale nakon tri kvalifikaciona turnira, odigrana u Žablju, Kusiću i Pančevu. To su “Kikindski mamuti”, “Lale” iz Bele Crkve i “Sve zvezde” iz Mokrina.