Srpska pravoslavna crkva danas je proslavila Svetu braću Ćirila i Metodija, koji su širili hrišćansku veru i pismenost među Slovenima.

Ova dva brata rođena su u Solunu, u kući znamenitih i bogatih roditelja. Stariji brat Metodije proveo je kao oficir deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik. Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo posle toga pridružio mu se i mlađi brat Ćirilo (Konstantin). Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija. Oni su ubedili prvo Kagana, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo.

Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire Hristovu veru, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu. Na papin poziv stigli su u Rim, gde se Ćirilo razboleo i umro 14. februara 869. godine. Metodije se potom vratio u Moraviju i nastavio sa širenjem vere među Slovenima sve do upokojenja 6. aprila 885. godine. Njegovo delo nastavili su njegovi učenici sa svetim Klimentom, kao episkopom na čelu. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Makedoniju (Ohrid) i tu produžili započeti posao braće Ćirila i Metodija.

Izvor : Telegraf

Žitelji zrenjaninskog naselja Mala Amerika” istrajni su u nameri da ne dozvole da kroz ovaj miran deo grada, nadomak samog gradskog jezgra, bude izgrađena saobraćajnica, kako je predviđeno planom generalne regulacije koji izrađuje Javno preduzeće “Direkcija za izgradnju i uređenje grada”.

Zahvaljujući toj saobraćajnici, preko nasipa, između dva jezera u centru grada, od Ulice brigadira Ristića do Keja 2. oktobra, bio bi “premošćen”, odnosno “skraćen” saobraćaj iz pravca severa i zapada ka južnom delu Zrenjanina i obratno.

Na nedavnom zboru građana, održanom u sali Mesne zajednice, koji je bio najposećeniji skup u ovom naselju u poslednjih nekoliko decenija, najavljeno je da će peticija sa 850 potpisa protiv gradnje prometne saobraćajnice preko jezerske prevlake, od gradske magistrale do njihovog kvarta, biti prosleđena Direkciji, ali i Gradskoj upravi.

- Naš stav je jasan – ne želimo da se ova mirna oaza preseca frekventnom saobraćajnicom, da se ugrožava bezbednost žitelja, brojnih đaka i studenata, kao i očuvanje infrastrukture i starog jezgra u kojem se nalaze 52 objekta pod zaštitom države– poručuje jedan od inicijatora peticije Milan Obradović.

Predsednik Saveta MZ “Mala Amerika” Goran Milinkov veli da je dobro što su na zboru bili i predstavnici Direkcije za izgradnju i što su mogli da predoče neke detalje o planu koji je tek u formi koncepta.

- Prisutni na zboru bili su decidno protiv gradnje saobraćajnice koja bi trebalo da poveže Malu Ameriku sa glavnom gradskom magistralom, ali nisu protiv drugih delova plana, koji previđa uređenje obližnjeg jezera, uz prateći mobilijar i gradnju parkinga – tvrdi Milinkov.

Građani Zrenjanina kojima se ne dopada suprotstavljanje gradnji puta preko prevlake, nazivaju žitelje Male Amerike Amišima, po ugledu na izolovane zajednice u Americi. Jer, ovo naselje je za auto saobraćaj otvoreno samo s istočne strane. Stanovnici Male Amerike, međutim, ukazuju da njihov bunt nije usmeren na lično očuvanje lagodnog života u mirnom delu grada, u kome nema velike frekvencije saobraćaja, već isključivo da bi sačuvali staro jezgro Zrenjanina. Tvrde da im, u ovoj borbi, na ruku idu i zaključci Zavoda za zaštitu spomenika kulture. U ulicama Đorđa Stratimirovića i Stevice Jovanovića, naime, postoji više od 20 kuća koje su zaštićene kao spomenici kulture sa prepoznatljivom arhitekturom 19. i 20. veka.

Izvor : Dnevnik.rs, ž. Balaban

Generalni direktor kompanije Agroživ, Predrag Amižić potvrdio je tokom Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu da Italijnska grupacija “Veronese” ima ozbiljne namere o kupovini žitištanskog proizvođača pilećeg mesa.

Amižić kaže da pregovore vodi uprava većinskog vlasnika Agroživa – kompanija Srbijagas, i izrazio nadu da će strateško partnerstvo biti uspostavljeno već ove godine.

“Interes grupacije Veroneze je izlazak na tržišta Rusije, Belorusije i Ukrajine s kojima je Srbija potpisala sporazum oslobodnoj trgovini. U planu su izgradnja potpuno novih proizvodnih pogona i utrostručenje proizvodnje u Agroživu”, kazao je Amižić.

Dodao je da je, po proceni uprave, Agroživu potrebna investicija od oko 50 miliona evra što bi omogućilo održivo poslovanje u periodu od oko 30 godina.

TEŠKA SITUACIJA U AGROŽIVU

Po rečima generalnog direktora, poslovanje Agroživa otežano je od oktobra 2012. jer je Srbijagas obustavio pozajmice, zbog čega je kompanija konkurisala kod Fonda za razvoj Srbije da preko Programa mera za podsticaj privrede dobije pet miliona evra.

“Bez tih pet miliona evra od Vlade Srbije kompanije Agroživ neće biti”, rekao je Amižić i precizirao da je aranžman sa Vladom trebao da bude postignut još pre 15 dana, ali je odložen i novac bi trebalo da bude prebačen najkasnije do 15. juna.

Amižić smatra da će to omogućiti da se kompanija “održi na nogama” bar do kraja 2013. godine i da će u tom periodu biti obezbeđena redovna primanja za oko 1.300 zaposlenih. Plate u toj firmi sada kasne dva meseca.

Srbijagas je pre dve godine za 11,3 miliona evra kupio Agroživ u stečaju. Na osnovu dogovora sa Srbijagasom, Agroživ je 2011. pozajmio 820 miliona dinara, a poslovnu godinu završio sa 2,7 milijardi dinara prihoda. Prošle godine prihod je porastao na 5,1 milijardu, uz 400 miliona dinara pozajmice od Srbijagasa.

“Oktobra 2012. došlo je do razmimoilaženja u mišljenju s većinskim vlasnikom i ocenjeno je da treba da izađemo na tržište. Mi smo zaključili da Agroživ sam dalje ne može jer nema uslova da radi s bankama pošto je veći deo nepokretne imovine u rukama poverilaca”, rekao je Amižić.

Po njegovim rečima, Agroživ je opstao samo zahvaljujući razumevanju zaposlenih i lider je na domaćem tržištu s 55 odsto udela, ali neće još dugo izdržati bez pomoći države jer mu nedostaje repromaterijala.

Izvor : Beta

Sajam zapošljavanja u Zrenjaninu na kome će 19 poslodavaca ponuditi više od 130 radnih mesta, biće održan sutra – 22. maja, od 11 časova, najavila je Nacionalna služba za zapošljavanje. Kako se navodi, u ponudi će biti poslovi za PR menadžere, automehaničare, vozače, autoelektričare, komercijaliste, diplomirane pravnike, inženjere mašinstva, profesore nemačkog i engleskog jezika, kao i za strukovne vaspitače, savetnike u osiguranju, prodavce i radnu snagu u pogonu. Prema podacima NSZ-a, na području Srednjobanatskog okruga ima više od 19.000 nezaposlenih. Sajam će biti održan u Hali sportova “Medison”, u organizaciji zrenjaninske filijale NSZ, lokalne samouprave i Lokalnog saveta za zapošljavanje. Izvor : Beta

O Stefanu Raduu iz Konaka mediji su pisali u više navrata, ističući njegovo odlično znanje i ljubav prema istoriji ali i lošu finansijsku situaciju. On dolazi iz Konaka i ide u osmi razred. Nakon što je pobrojao brojne rezultate na Opštinskom i Regionalnom takmičenju iz istorije, na Republičkom je svima dokazao da ljubav, trud i ogromna volja mogu prevazići sve predrasude i stereotipe – Stefan je osvojio prvo mesto. NMR Info :  Pre četiri godine si se doselio u Konak, koliko je bilo teško početi život u novoj sredini sa novom školom i drugarima? Stefan :Na početku je bilo teško, jer nisam imao novca čak ni za knjige, ali mi je tom prilikom pomogla učiteljica Kozina Ruža Julkica koja je inače sada i direktorka. Ona je uvidela moj trud a pored toga me je i često savetovala i govorila da školovanjem mogu izvući svoju porodicu iz loše finansijske situacije. NMR Info : Kada je počelo tvoje zanimanje za istoriju? Stefan : Pošto sam inače odličan učenik, istoriju sam jednako učio kao i sve druge predmete. U sedmom razredu sam otišao sam na takmičenje i video da možda mogu i više od toga. Cilj mi je bio da prođem sve nivoe takmičenja i dokažem da to može i neko kao ja, da to može jedan Rom. Tako sam na Opštinskom takmičenju bio prvi, to sam ostvario i na Regionalnom dok sam na Republičkom  bio peti. Tada sam rekao sebi da sledeće godine moram biti prvi i to sam uspeo. NMR Info : Koliko mora da se voli istorija da bi se osvojilo prvo mesto na Republičkom takmičenju? Stefan : Iako nisam imao struje, a često sam morao da učim i posle ponoći, nisam se zaustavio. Istorija je predmet koji stvarno treba da se razume pa i voli. Naravno, bez učenja nema ni uspeha, a meni je pogotovu tu pomogao moj profesor Borivoje Jerković. Njemu dugujem izuzetno zahvalnost na strpljenju i tome što je ostao u mom odeljenju samo da bi meni predavao i dalje. Za takmičenje sam učio svakodnevno dva do tri sata, a inače lako pamtim te podatke koje pročitam. NMR Info : Kako je izgledalo samo takmičenje u Nišu? Stefan : Osim što je tu stvorena kruna mog teškog rada, to će biti i mesto koje ću naravno pamtiti do kraja života. Mogu reći da sam se stvarno dugo spremao za ovaj test i pitanja su bila laka. Iako sam test završio za dvadesetak minuta, čekao sam da istekne predviđeno vreme da bih ipak imao vremena da potvrdim svaki svoj odgovor. Na kraju sam imao maksimalan broj bodova. NMR Info : Na čiju podršku si mogao najviše da računaš? Stefan : Pored toga što je tu bila moja porodica, koja me inače podržava u svim mojim odlukama za koje smatraju da su ispravne, ne mogu a da ne dugujem ogromnu zahvalnost i celoj mojoj školi na čelu sa direktorkom Kozinom Ružom Julkicom. Naravno, tu je opet profesor Jerković, koji mi  pored saveta za školu često daje i savete za život. Veliku pomoć pružila mi je i profesorka engleskog jezika, Sanvila Ivović Radojković, koja mi je dala laptop i koja je zajedno sa svojim suprugom pomogla da dođemo do novca kojim bismo platili račune za struju. Ne mogu a da ne spomenem i svoje drugare iz razreda koji su me podržavali koliko god su mogli, iako sam ja jedini dečak u razredu, odlično se slažemo.

Stefan sa profesorom istorije Borivojem Jerkovićem

NMR Info : Koji su tvoji dalji planovi u školovanju? Stefan : Voleo bih da upišem gimnaziju u Zrenjaninu, a nakon toga Vojnu akademiju. Još ću razmisliti da li bi tu moglo da dođe u obzir i studiranje istorije. Već ću se odlučiti, važno je da zacrtam neki cilj.

NMR Info : Kako je tvoja sredina i tvoje selo reagovalo na tvoje uspehe? Stefan :  Osećam da su veoma ponosni na mene, što mi često i kažu. Nikada nisam imao nikakve zamerke, i svi su se uvek lepo ophodili prema meni. NMR Info : Koliko su se promenili tvoji uslovi življenja nakon što se o vama pisalo u medijima? Stefan : To je imalo efekta, jer su me mnogi nakon toga zvali i nudili pomoć, pa čak i moja učiteljica iz Starčeva, mesta u kom sam živeo pre Konaka. Javili su se i ljudi iz Zrenjanina, koji osim što su pomogli oko plaćanja struje, pomoći će i oko gradnje kupatila. Moj nastavnik Armin Tot je uspeo da mi obezbedi besplatan internet. NMR Info :  Šta bi poručio svima onima koji bi želeli da postignu tvoj uspeh? Stefan : Hteo bih da se zahvalim svima koji su uvideli moj rad i trud. Znam u koliko se teškoj situaciji nalaze romska deca i koliko njih uopšte ne ide u školu. Ja i zbog svega toga želim da pokažem da se nešto može postići ako se to dovoljno želi bez obzira koje si nacionalnosti. Svako treba da ima svoj cilj za koji će se boriti, i ići ka njemu bez obzira koliko to teško bilo. Kada se taj trud na kraju isplati, a uvek se isplati, tada postaneš nezaustavljiv.

Izvor : NMR info

Stečajni upravnik Hemijske industrije Luksol iz Zrenjanina oglasio je drugu javnu prodaju pokretne i nepokretne imovine tog preduzeća. Početna cena je 343,59 miliona dinara, što predstavlja polovinu procenjene vrednosti.

Prvi pokušaj prodaje Luksola u martu prošao neuspešno

Depozit iznosi 137,43 miliona dinara, a imovina koja se prodaje služi za proizvodnju hemijskih proizvoda za ličnu i kućnu upotrebu. Ta imovina je sada izdata u zakup i u njoj se odvija proces proizvodnje. Pravo učešća na aukciji imaju sva pravna i fizička lica koja nemaju neizmirenih obaveza prema stečajnom dužniku, i koja otkupe dokumentaciju za 50.000 dinara. Aukcija će biti održana 21. juna u prostorijama Luksola, u Pančevačkoj ulici. Izvor : Tanjug

Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin potpisala je ugovor s Gradom Zrenjaninom o finansiranju agrohemijske analize zemljišta za 2000 uzoraka u ukupnom iznosu od oko 4 miliona dinara. Ovu aktivnost najavili su gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak i direktor Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, Matija Kovač. Kovač je rekao da je akcija zvanično počela 15. maja i da će trajati dok se ne iscrpi raspoloživa kvota uzoraka.

Danas se obeležava Svetski dan porodice u cilju skretanja pažnje da je neophodno pomoći osnaživanje porodice. Povodom Svetskog dana porodice državna sekretarka Brankica Janković ocenila je “da se porodica danas nalazi na velikoj prekretnici i da je to oblast u kojoj je potrebno najviše različitih društvenih i državnih intervencija”. Ukazujući da je do samo pre nekoliko decenija, porodica bila jedna privatna sfera u koju se najmanje zadiralo, ona je istakla da su procesi kroz koje prolazi celokupno društvo – doveli porodicu u krizu i dezorijentaciju. “Imamo veliki broj porodica sa problemima i teškoćama koje su posledica siromaštva, ali i nekih drugih problema”, rekla je Janković. Sociolog Ratko Božović kaže da je porodica u Srbiji danas u gorem stanju nego što je bila devedesetih godina i da su “snažni vetrovi krize, sankcija, rata, tranzicije koja se nije ostvarila do kraja – razorili i samu porodicu.” “Snažni vetrovi nevolja u društvu su istovremeno i nevolja za samu porodicu. Porodica više nije mesto u kome harmonično opstaju svi članovi”, rekao je Božović i dodao da je porodica u velikom rasulu. On je istakao da se, kako se oporavlja društvo, mora oporavljati i porodica jer je ona nezamenjiva struktura društva. Svetski dan porodice, 15. maj, obeležava se širom sveta od 1993. godine, kada ga je Generalna Skupština Ujedinjenih nacija proglasila Svetskim danom porodice sa ciljem da ohrabri zemlje članice da prepoznaju potrebu za osnaživanjem porodice kao institucije. Izvor : novosti.rs  

Prevodnica na reci Begej kod Stajićeva, koja je više od mesec dana bila zatvorena zbog visokog vodostaja Tise -  otvorena je danas u prepodnevnim satima, saopštilo je preduzeće Vode Vojvodine. Otvaranje prevodnice i oticanje Begeja u Tisu trebalo bi u najskorije vreme da poboljša kvalitet vode u Begeju i ublaži neprijatne mirise koji su se u proteklom periodu širili Zrenjaninom. Kako navode iz preduzeća Vode Vojvodine ovo je samo privremeno rešenje tog problema, a jedini način da se problem trajno reši jeste izgradnja prečistača za otpadne vode u Zrenjaninu. Prevodnica je zatvorena 13. aprila u skladu sa operativnim planom odbrane od poplava, a da nije zatvorena voda iz Tise ulivala bi se u Begej, a potom i u Zrenjanin. Na hiljade komada uginule ribe plutalo je prošle nedelje Begejom oko pešačkog mosta u centru Zrenjanina, a gradom se širio neprijatan miris. Izvor : RTV   Foto : Wikimedia

U Srednjobanatskom regionu,  31. marta ove godine bilo je blokirano 738 računa što predstavlja 13,94 odsto od 5.294 registrovanih računa preduzeća i preduzetnika, pokazuju zvanični podaci Narodne banke Srbije. Ukupan iznos blokade bio je 2,6 miliona dinara. Kako navode u Privrednoj komori Zrenjanin, u poređenju sa stanjem likvidnosti privrede na kraju 2012. godine, može se zaključiti da je broj blokiranih računa smanjen sa 802 na 738 ili za osam odsto odsto, dok se iznos blokade smanjio sa 3,2 na 2,6 miliona dinara, odnosno za 16,8 odsto. Od ukupnog broja blokiranih računa do godinu dana neprekidno je nelikvidno 211 računa, dok se godinu dana i duže u blokadi nalazi 527 računa privrednih subjekata. Izvor : Beta