Bilo da je u pitanju igračka, alat mog oca ili neki od uređaja u kući, pitanje je uvek bilo isto. Odgovor sam, po nekom nepisanom pravilu, morao da potražim – na teži način. 

Prvo bih sve rastavio na deliće, a zatim (vrlo često neuspešno) pokušavao da sve ponovo sastavim, čime je moje iskustvo o funkcionisanju postajalo bogatije.

Isti, možda čak i veći nivo radoznalosti pokazivao sam prema računarima. Nakon svih “kul” stvari iz filmova, prvi računar u realnosti bio je pravo bogatstvo kojim je trebalo pažljivo rukovati. No, zbog moje radoznalosti, često sam pravio probleme a zatim ih krišom sam rešavao, što je dovelo do toga da sam upoznao svaku, najsitniju hardversku komponentu računara, ali i potpunu funkcionalnost tadašnjih operativnih sistema.

Na početku je bilo mnogo nepoznanica, mnogo stvari koje nisam razumeo, što me je teralo na stručno usavršavanje engleskog jezika. Uz čitanje časopisa i razmene iskustava, postao sam “onaj dečko koji se razume u računare” (i koga svi zovu u pomoć).

Izbor moje profesije, samim tim bio je već određen (iako sam često kroz srednjoškolsko obrazovanje lutao po zanimanjima shodno mojoj radoznalosti i svestranosti).

Izbor grada i fakulteta nije bio lak. Nisam osoba koja voli velike sredine, nisam se uklapao u taj način života. Uz to, imao sam želju da studiram nešto što nije vezano gotovo samo za hardver (kako što je to slučaj na elektrotehničkim fakultetima), a bojao sam se matematike (na prirodno-matematičkim fakultetima). Moj izbor se sveo na nekoliko fakulteta u zemlji – FON (Beograd – koji je zbog gore pomenutog načina života i cena odmah “otpao” iz priče i pored primamljivog programa studiranja), novosadski FTN (uz to sam taj grad i obožavao) i na kraju, fakultet za koji do tada nisam znao – Tehnički Fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu.

Ideju sam dobio od svog sugrađanina iz Paraćina, koji je isti privodio kraju a već je imao jako dobro zaposlenje u kompaniji Holcim. Wooow! Hoću i ja to!

Da bi nam ova slika bila još zanimljivija, valjalo bi se maštom preseliti u kraj, sada već davnih šezdesetih godina. Ako tome još dodamo frazu (da priča bude dramatičnija) -  “sredinom prošlog veka”, eto nas u mislima tamo.

Generacije koje su u ovom periodu izlazile, sitne sate u provodu trošile su uglavnom oko radijusa današnjeg Kulturnog centra.  

I dok danas mladi sve slabije osećaju pravu draž izlaska i kontakata “uživo”, jer dobar deo mladosti troše družeći se na društvenim mrežama -  ugostitelji ovog disko kluba “Tetka Ana” u ono vreme imali su samo jedan običan plakat kao promociju, onu “ljudsku” reklamu i samo 77 mesta.

Danas svakako postoji veće ponuda kada je u pitanju noćni život u gradu. Reklamiranje noćnog života u velikoj meri je digitalizovano,

Zrenjanin danas izlazi uprkos teškim vremenima u mnogo većem broju nego ranije. Ono što se možda danas mladim ljudima briše iz mentalnog sklopa jeste onaj čuveni izlazak bez povoda, baš onda kada vam onako jednostavno “dođe”.

Gubimo onaj osećaj da “čet” prozor na Fejsbuku, nije isto što i lično obraćanje nekoj simpatiji (simpatija – retro izraz), koja vam se sviđa na nekog igranci, uz neki hit u diksoteci, hladno piće, baš onda kada govor tela i pogledi urade više od reči i kuckanja preko interneta.

Izgovor nam je često NOVAC, i tu nema dalje priče. A da li je uvek baš problem u nedostaku novca ili i nedostatak volje često pobedi?

Mi ovde pišemo o onom provodu bez mnogo ili bez novca uopšte. Pišemo o provodu kada vam je bila potebna samo dobra volja da animirate svoje prijatelje i napravite provod sabiranjem dobrih energija.

Priznajte samo sebi koliko vas je puta mrzelo da se izađete, uz izgovore koji nemaju realan osnov.

Generacije šezdesetih nisu imale televiziju, internet. Ali, imali su jedni druge. Jedni su drugima bili dovoljni.

Ostaje samo jaka nada, da ćemo u skorije vreme prihvatiti činjenicu, da je uvek živi kontakt između ljudi na većoj ceni od onog digitalnog. Više i košta, slažemo se, platiti koje piće, osmehnuti se novom izlasku, “namontirati” pozitivnu energiju, potruditi se da obučeš ono u čemu se jako dobro osećaš i naravno imati volje. Imati volje da izađeš i vidiš se se prijateljem onda kada svi sede u kući kao da je neko proglasio policijski čas. Mi to jednostavno moramo da menjamo iz korena, tu našu Banatsku inertnost.

…. jer pitaće te starost, gde ti je bila mladost

Ako ste ispali iz fazona noćnih izlazaka, ne znate gde ko svira, kad i zbog čega, tu je naša rubrika NOĆNI ŽIVOT, sa najnovijim informacijama o zabavi na teritoriji grada Zrenjanina.

Ako niste za provod, tu su klupe, šetališta, parkovi…  Sve je dobro dok se krećemo.

I na kraju veliko hvala Jovani Gavrilović, kontraverznoj tvitarašici poznatijoj pod nadimkom @gingeritza koja nam je nabavila ovu fotografiju.

Pored svakodnevnog informisanja sugrađana o zbivanjima u gradu, portal “Ja volim Zrenjanin” često promoviše mlade talente i kvalitetne ličnosti rođene u našem gradu. Mnoge od njih karijera vodi životnim putem van rodnog mesta.

Mlada sugrađanka Annamarija Daniel svojom lepotom počela je da gradi uspeh u svetu modelinga.

Rođena je 1991. godine u Zrenjaninu, završila je nižu Muzičku školu i Gimnaziju u našem gradu, a danas je student treće godine geografije u Beogradu.

Sa fotografijama koje su pred vama, Annamarija je prošla kasting u modnoj agenciji u Beogradu, što je odvodi u inostranstvo da se oproba u vodama modelinga.

Njeni preci potiču iz Jermenije, a u istoriji našeg grada ova mlada dama poreklo vuče iz jedne ovdašnje grofovske porodice.

Foto : Pavle Taboroši 
 

Oblaci su danas za kratko vreme “okupirali” nebo nad gradom, i u pojedinim trenucima činilo se da će nastupiti oluja velikih razmera. Na sreću, priroda nije pokazala svoju moć u punoj snazi.

Ekipa portala I love Zrenjanin zabeležila je zanimljive prizore u pojedinim delovima grada.

Neke od njih danas smo pratili od Male Amerike odakle su krenuli sa trubačima. Uz pesmu i igru završili su poslednji dan u srednjoj školi.

Još jedna generacija u kojoj će svaki pojedinac krenuti svojim putem. Neki će ostati u rodnom Zrenjaninu, a ima i onih koji će početkom oktobra spakovati kofere i krenuti u studentski život. Pred njima je budućnost, i od njih zavisi kakva će nam ona biti. 

Danas im je bilo dozvoljeno sve – i trubači, cika, vriska, kreativne poruke na majicama i svi smo uživali jer su nam oživeli podne u centru grada. Srećno maturanti!

Zrenjaninci su po svemu sudeći i ovog Prvog maja uživali u prirodi zahvaljujući prelepom danu, svako na svoj način. Ako uzmemo u obzir ono što smo videli na našem instagram profilu, i ove godine su titule najposećenijih osvojila inajveća izletišta Motel i Carska Bara.

Tisa je zbog povišenog vodostaja ove godine bila izazov samo za najhrabrije.

A evo i kratke foto šaljive reportaže…. 

Neki su se okupljali na javnim izletištima, a neki na privatnim vikendicama…

Nitroy2k instagram profil

… gde su se dobro zabavljali uz zvuke koje šalju Soundcutters-i

Nitroy2k instagram profil

… dok su se jedni dobro zabavljali, drugi su uživali u prelepoj prirodi Carske Bare uz vožnju turističkim brodićem..

zrenjaninac instagram profil

… na većini mesta ubrzo je otpočeo i dogadjaj dana – pripremanje roštilja

nenadmarkov instagram profil

Dzontra11 instragram profil

zordaan instagram profil

uz recimo, grilovane pečurke na žaru..

alexandargh instagram profil

… neki su roštlji zamenili veličanstvenim kotlićem…

yagodica instagram profil

… od dobre prvomajske klope neke je brzo savladao san …

instagram ljubicag profil

… i dok su neki višak energije utrošili na rešavanje nesuglasica …

instagram mexdirectore

… mnogi su, očekivano uživali u nezibežnom zlatnom piću …

zolikocis instagram profil

Zaljkučak je da je većina proslavila medjunarodni praznik rada na kvalitetan način uz dobro iće i piće u krugu porodice i najbližih prijatelja. Fotografije su preuzete sa instagram društvene mreže, a kopletan post je isključivo reportažne i šaljive prirode.

Nastavak 8.epizode Uvod u prvi svetski rat Srbija je znala za ideje o preventivnom ratu protiv nje i iz tadašnje diplomatske prepiske se jasno vidi da se Beograd samo iz obzira prema Beču ustručavao od finansijskog i diplomatskog saveza sa Crnom Gorom, koji je ponudio sam kralj Nikola, marta 1914., u ličnom pismu kralju Petru. Tada se desio atentat na prestolonaslednika princa Ferdinanda. Pouzdano se zna da za njega nije bila odgovorna srpska vlada, niti da je učestvovala u pomaganju terorističkoj organizaciji “Mlada Bosna”. Praksa atentata je u borbi mlade inteligencije bila uobičajeno sredstvo u to vreme. Atentatoru na Franca Josifa, Oberdanku, podignut je 1912. i spomenik u Veneciji. Iste godine je Julije Kovač, narodni poslanik u mađarskom parlamentu, izvršio atentat na grofa Tisu. Sledeće godine atentat bombom izvršen je u Debrecinu od strane rumunskih nacionalista. Dva puta je 1914. pokušavan atentat na komesara Skerleca u Zagrebu…

Sarajevski atentat

Atentati su bili sredstvo oživljavanja borbenosti u narodu i opomena vlastodršcima. Austrija je atentat iskoristila i pridobila konačno Nemačku, zbog koje nije do tada mogla da krene u napad na Srbiju. I pre atentata, Franc Josif je spremao pismo nemačkom caru Vilhelmu, upozoravajući ga na opasnost od ujedinjenja Srbije sa Grcima, Bugarima i Crnogorcima, koji bi pomagani od Rusije, bili front prema Austro-Ugarskoj.

Proglas nemačkog cara Vilhelma

Vilhelm je posle atentata promenio kurs i konačno podržao Beč. Sastavljen je unapred neprihvatljiv ultimatum za srpsku vladu i čekalo se objavljivanje rata. Rezultati zvanične istrage koja nije našla bilo kakvu umešanost Srbije u atentat nisu sačekani niti uzimani u obzir. Isto tako ni apeli Rusije, Engleske, Francuske i Italije. Nije pomoglo što je Srbija čak prihvatila nemogući ultimatum, a za jednu spornu tačku ponudila raspravu u Hagu. Beč je tada izmislio vest da su Srbi napali njihovu vojsku kod Kovina i objavili Srbiji rat jula 1914. godine.

Dalji razvoj događaja pokazuje koliko srpsko držanje nije imalo značaja za sudbinu same Srbije. Neposredno po objavi rata Beogradu, Nemačka je objavila rat Rusiji motivišući ga opštom mobilizacijom ruske vojske, a odmah potom objavila ga je i Francuskoj kao saveznici Rusije. Da bi postigla brže uspehe, nemačka vojska je povredila neutralnost Belgije i pošla preko njene teritorije napadajući severnu Francusku. Povreda belgijske neutralnosti uvela je u rat i Veliku Britaniju. Crna Gora stala je odmah na stranu Srbije. Tako se još tokom jula meseca zapalilo više od dve trećine Evrope. Počeo je Prvi svetski rat.

Austrija je za savez protiv Srba dobila Bugare, obećavši im pola Srbije nakon pobede. Ali slom bugarske vojske i prodiranje saveznika s juga ubrzali su i slom Austro-Ugarske. Smrću ostarelog Franca Josifa, novembra 1916., sahranjena je stara Dunavska carevina. Srbija je oslobođena u jednom vojničkom zamahu, a vojska je nastavila na zapad da pomogne oslobađanje drugih Slovena, koje je u oslobodilačkom zanosu naivno smatrala braćom. Ali, o slobodi su po pravilu odlučivale velike sile. Da bi dobili preko potrebnu pomoć Italije, saveznici su joj tajnim ugovorom u Londonu, aprila 1915, priznali znatne ustupke na štetu Hrvata i Srba. Italija je dobila severnu Dalmaciju s mnogim ostrvima. To je prestrašilo Hrvate, koje su Italijani gledali kao izdajnike i verne sluge Beča, koji se nigde nisu pojavili samostalno na strani saveznika.

Krajiški Srbi – dobrovoljci iz Amerike koji su kasnije postali kolonisti u Banatskom Karađorđevu

S druge strane, car Karlo je proglasio Austro-Ugarsku za saveznu državu i popuštajući Mađarima ostavio im na upravu sve zemlje u njihovom tadašnjem posedu. Hrvatska je bila prva na udaru. Zato Hrvati brže-bolje osnivaju Jugoslovenski odbor, težeći da se priključe pobedničkoj srpskoj strani i prikažu kao pobednici. Jugoslovenski Odbor uzeo je kao svoj zadatak da pojača interes Evrope za jugoslovensko pitanje koje je u njoj bilo malo poznato; da ga obavesti o našim zajedničkim težnjama u prošlosti i sadašnjosti i da suzbija austrijsko i italijansko gledište na to pitanje. Na čelo Jugoslovenskog odbora došao je predsednik splitske opštine, advokat dr Ante Trumbić, jedan od najuglednijih hrvatskih političara.

Jugoslovenski odbor u Londonu 1916.godine

Odlučan obrt u držanju mnogih Hrvata i Slovenaca u Austro-Ugarskoj Monarhiji doneo je Krfski pakt. Taj pakt, sklopljen jula 1917. između srpske vlade i Jugoslovenskog odbora na Krfu, predviđao je stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao nezavisne ustavne i parlamentarne monarhije pod dinastijom Karađorđevića, sa jedinstvenom teritorijom i jedinstvenim državljanstvom. Pašić, politička ličnost broj jedan u tadašnjoj Srbiji, želeo je da prvo izvrši ujedinjenje Srba i da se zna tačno šta pripada Srbiji, a kasnije da se priključuju Hrvati i Slovenci. Ali nije bilo tako…

Nastaviće se….

Autor : Vladimir Vasiljev, doktorant političkih nauka, direktor GNB“Žarko Zrenjanin“ Foto : Wikipedia, Vesti-online.com

u 10. epizodi: Posledice ujedinjenja sa Hrvatima i Slovencima

Kada su našu redakciju kontaktirale aktivistkinje Udruženja za brigu o životinjama “BETA”, nisam mogla ni da slutim da je u pozadini horor priča. Iako je na njihovoj Fejsbuk stranici slika kučića i mačića asocirala na jednu od brojnih priča o napuštenim životinjama, istina je mnogo surovija.

 Potpuno mi je bila nepoznata i frapirajuća informacija da se neželjeni ljubimci bacaju u kontejnere. Kada se dogode ovakve stvari koje razumnog čoveka dovedu u stanje šoka i nevere, poželim da se ne radi o Zrenjaninu. Ovaj put želja je bila smo želja, istina je bila – u kontejneru.

 

Šok prvi.  U blizini glavne gradske pijace i supermarketa “Maxi”, 20. aprila, u jednom od kontejnera pronađeno je pet, tek rođenih kučića, zavezanih u plastičnu kesu. U vreme kada su pronađeni bili su stari dan ili dva. Bitku sa nečijom bahatošću nisu preživela dva mladunca jer se sumnja da su u plastičnoj kesi i kontejneru bili više sati. Sugrađanke koje su ih pronašle, pozvale su udruženje “Beta” čije su aktivistkinje privremeno zbrinule tri preživela kučeta. U narednim danima, i pored ukazane pomoći, dva kučeta nisu imala snage da prežive… Ostala je Hrvojeta, kako ju je nazvala devojka koja je pronašla u kontejneru. U “BETI” kažu da Hrvojeta sada ima već 15 dana, da lepo  prihvata hranu, i svi se nadaju da će izgurati ovaj kritični period i postati jedan predivan pas.

Hrvojeta trenutno čeka nekog od dobrih sugrađana koji će joj pružiti trajno utočište.

 

Šok drugi. Šest dana posle prvog događaja, 26.aprila, aktivistkinje “BETE” pronašle su ponovo u kontejneru, ovaj put u blizini Medicinske škole – četiri tek rođena mačeta. Nesrećni mačići bili su uvezani u tri kese od kojih je poslednja bila od praška za veš. Valjda se tako prikrivaju

Mačići su bili stari samo jedan dan, imali su pupčane vrpce i pune stomake što ukazuje da ih je neko odmah nakon sisanja odvojio od mame i – bacio. Prisustvo posipa za mačke (peska) u kesama u kojoj su bili mačići, ukazuje na pretpostavku da je to uradio neko ko mačku drži u zatvorenom prostoru, kući ili stanu.
Sreća je bila na strani sva četiri mačeta. Izborili su se sa opasnošću u koju ih je dovela ljudska ruka. Druga, humana ljudska ruka hrabrih aktivista Udruženja “BETA”, spasila ih je. Oni danonoćno vode računa o njima, sve dok ne ojačaju i ne dočekaju udomitelje.

Svaki moj komentar osim citiranja Zakona o dobrobiti životinja biće suvišan.

 

Član 3 : Dužnost svakog građanina Republike Srbije jeste da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti.

Član 7 : Zabranjeno je:  2) napustiti i odbaciti životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka.

Član 55 : Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, dužan je da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca, i to onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke i primenom kontracepcije, kastracije i sterilizacijom ženke. Ako vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca nije u mogućnosti da se dalje brine o njima, dužan je da im obezbedi odgovarajući smeštaj.

 

Vrlo važna napomena jeste da je sterilizacija životinja u Zrenjaninu BESPLATNA, što nije slučaj i u Beogradu i Novom Sadu.

Sugrađani koji imaju želju da udome jedno od mačića ili jedino preživelo štene, mogu se obratiti Udruženju BETA putem stranice https://www.facebook.com/udruzenje.beta.zrenjanin  ili putem brojeva

061/2066500 i 061/3006969

Na kraju, ne mogu a da ne citiram jednu od pametnih izreka čuvenog Viktora Igoa  -

“Bilo je nužno civilizovati čovekov odnos prema čoveku. Sada je nužno civilizovati čovekov odnos prema prirodi i životinjama”

 Leya81

Obrušavanje kuće Filkovića proteklo je prilično mirno. Čak šta više, suviše mirno za jedan nemili događaj. Valjda bi to tako  danas onda i trebalo posmatrati, kao neki pluskvamperfekat. A mogli su se oglasiti mnogi, da ne kažem  - trebali su. Možda su mnogi očekivali da se oglasi gradska vlast i (istog dana) izda saopštenje o tome šta se desilo i šta će biti preduzeto, možda se očekivala reakcija zakupaca poslovnog prostora u centru grada od kojih jedan broj posluje u takođe nebezbednim uslovima, a verovatno bi trebali da se pobune i građani koji svakodnevno prolaze pored pojedinih zidova i krovova koji prete da se obruše na zemlju. Jedina reakcija jeste bila dodatno ograđivanje prostora nekoliko sati nakon obrušavanja dela krovne konstrukcije, što se može pohvaliti.

Prizor u centru neposredno nakon obrušavanja (A. Kelemen)

Da li treba da razmišljamo u pravcu da “nema potrebe da se neko posebno oglasi s obzirom da je ranije bilo jasno da će zgrada kad-tad da se uruši”, ili treba da budemo svesni da se to desilo “u petak uveče, baš pred vikend i na kraju krajeva, valjda takve stvari mogu da sačekaju ponedeljak ?!”. Sve je moguće. Naročito u razmišljanju koje je podložno itekakvim promenama. Kuća Filkovića nije propadala jedan dan, već godinama, bio je to proces. Sva je sreća da je prepoznato i dobro procenjeno u koliko lošem i opasnom stanju se nalazi, te je, takoreći “na vreme” iseljena i ograđena. Međutim, slika zgrade bezživotne I oronule zgrade prisutna je u centru grada duže od dve godine. Za to vreme, mnogi od nas prošli su nebrojeno puta pored nje, a prolazili su i turisti, pojedine važne ličnosti poput ministara, državnih sekretara, koje volimo da vodimo u defile glavnom gradskom ulicom. Pojedine manifestacije se održavaju baš u strogom centru grada, poput dana piva I korzo festa, gde veliki broj ljudi u toku samo jednog dana boravi oko tako nebezbednih mesta. U gradskim letnjim baštama sedimo i ispijamo kafe u ambijentu zgrada koje su “na kolenima”. O kući Filkovića smo svi razmišljali samo dok smo prolazili pored nje. Skretanjem za prvi ćošak, već smo počeli da razmišljamo o nečem drugom, a kuća je postajala Tuđi problem. Upravo to je snažna odlika naše nacije. Sve je TUĐE, do onog momenta kada treba da se busamo u nekom dokazivanju srpstva. Onda sve postaje tako jako – NAŠE. Ne volimo baš uvek stvari i događaje dok su sa nama, već počnemo silno i patološki da ih volimo onda kada odu ili ih nam oduzmu. Više puta smo to dokazivali, polagali te ispite..

Kuća Filkovića, dan posle

Nije veme sada ni tupiti “šta je moglo”(a moglo je), nego gledati da se još nešto ne strovali pod pritiskom starosti. U teškom stanju se nalazi nekoliko objekata o kojima se u poslednjih mesec dana pričalo i za stolom Gradskog veća i u medijima – stara špiritana, zgrada nekadašnje solane, a nije daleko ni kuća Sandića. Od nas, koji šetamo pored tih objekata ne zavisi mnogo. Ali, bar možemo da pređemo na drugu stranu ulice.

Vremenske nepogode i prirodne katastrofe često su izuzetan “materijal” za rad fotografa koji situaciju posmatraju iz svog stručnog ugla. Porast vodostaja Tamiša i njegovo izlivanje na pojedinim deonicama, inspirativno je delovalo na fotografa portala I love Zrenjanin koji je rano jutros ovekovečio sedam izuzetnih fotografija. Na njima se vide sjajni prizori prirode, koja je još jednom pokazala svoju moć…

Put Tomaševac – Botoš

Pročitajte i kompletnu vest o poplavama u Banatu.