Uprkos nestabilnom vremenu u toku nedelje, kao i oscilacijama u celzijusu otvaranje nove sezone na splavu “Tropski Bar” proteklo je više nego uspešno.

Preko 300 zahvalnih gostiju popunilo je mesta već oko ponoći kada su se iz DJ pulta mogle čuti najatraktivniji letnji hitovi prethodnih godina, ali i dobra domaća , pa i narodna pesma. Naša ekipa se sjajno provela, a ono što je bitno za sve buduće posetioce da se naglasi jeste i činjenica da je splav fino “upakovan” u mrežastu ceratu i kao takav zaštićen je od vetra , stoga je sinoć potpuno bilo prijatno u majici kratkih rukava. I večeras se nastavlja zadatim tempom od sinoč, sa novom i još boljom žurkom, a organizatori su najavili za nedelju otvaranje dnevne varijante što je odlučeno na osnovu najava o lepom vremenu, pogodnom i za prvo kupanje u novoj sezoni.

Tamburaški ansambl “Samo Veselo” večeras svira za Vas.

-Pravo vreme je za dobre tamburaše zato Vas pozivamo dođite kod nas i uživajte.

-Uz sve to i naravno Domaće vrhunsko vino.

A uz najbolje vino i tamburaše je najbolji provod,zato ne propustite ovaj događaj.

Očekujemo Vas! Vaš Vinski.

 

Od kad je po prvi put sa 6 godina uzeo pecaljku u ruke pa do sada, Branislav Čordić iz Zrenjanina je osvojio oko 300 ličnih nagrada, zatim isto toliko sa zrenjaninskom ekipom a kao selektor sve tri reprezentacije, muške, ženske i veterana doneo je 12 državnih pehara.

- Takmičim se od 1971. godine . Po prvi put sam bio prvak države 1973. godine i to kad je u konkurenciji nekadsašnje SFRJ bilo 300000 ribolovaca. Reprezentaciju sam vodio na 17 svetskih prvenstava i na niz balkanskih. Kao pecaroš sam svugde stizao i imao priliku da upoznam ljude sa svih strana sveta kao i da budem primljen kod mnogih gradonačelnika, kaže Branislav Čordić. On je imao priliku da vodi reprezentaciju SFRJ, zatim SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije i još uvek čuva trenerke sa svim tim obeležjima. - Bilo je tu i lepih i neprijatnih situacija. Za vreme sankcija nam je tri puta  odložen put na takmičenja u Španiju, Irsku i Francusku. Zanimljivo je i to da smo prvi sportisti koji su bili u Hrvatskoj da se takmiče i to 1997. godine kada nas je čuvala policija, nastavlja Čordić. Kao sudija imao je priliku da sudi na nekih 80- tak državnih prvenstava a što se tiče funkcija bio je potpredsednik Saveza ribolovaca Jugoslavije, član UO ribolovaca Srbije, predsednik Ribolovačkog saveza Vojvodine kao i banatskog udruženja. -  Dobitnik sam i niza plaketa i priznanja od kojih izdvajam plaketu Jugoslavije povodom 100 godina sportskog ribolova. Ima tu još mnogo toga značajnog mada mi je ipak najvažnije to što sam baveći se sportskim ribolovom za ovih 55 godina koliko pecam upoznao mnogo dobrih ljudi i naučio generacije i generacije maldih da pecaju. Ribolov treba voleti, ima mnogo ljudi koji su mu posvećeni, samo što je sve manje takmičara u poslednje vreme jer je i to posato skup sport, zaključuje Čordić koji sada vodi veterane. On je inače sarađivao i sa mnogim ribolovačkim časopisaima i radio televizijske i radio emisije a kako kaže, zbog pecanja je zanemario njegov prvobitni posao nastavnika matematike. Tekst i fotografije: Maja Pandurov

Izložba fotografija Ivana Grlića pod nazivom “Serbian džez, bre”  otvorena je  u holu Kulturnog centra Zrenjanina. Pored autora izložbu su otvorili i direktorica Kulturnog centra Ankica Dostanić i programski direktor Vladimir Đurić. Izložba počiva na ideji da se fotografijom zabeleži “trenutak duhovnosti” ljudi iz jedne specifične umetničke grane – džeza, koja samom svojom konzumacijom podstiče emocije i duhovna raspoloženja kod najšire publike. Svaki muzičar je zastupljen sa po dva portreta – na jednom “komunicira” pogledom sa fotografom Grlićem, dok drugi portret predstavlja napor da se “zamrzne” karakter ličnosti. Fotografije predstavljaju portrete nekih od najpoznatijih živih srpskih džez muzićara nastale tokom 2011. godine: Stjepko Gut, Branislav Lala Kovačev, Mića Markovic, Miša Krstić, Nada Pavlović, Boris Kovač, Lajko Feliks, Bobi Guteša, Mirko Souč, Beti Dordević, Lale Tošić, Vlada Maričić, Goran Potić,  Ivan Svager, Bubiša Simić, Jovan Maljoković, Nenad Petrovic, Miša Blam… Izložba će biti otvorena još dve nedelje u Holu Zrenjaninskog Kulturnog centra.

U najezdi sumornih predviđanja u vezi sa našom ekonomijom, kao melem na ranu stižu informacije o spoljnotrgovinskoj razmeni srednjobanatskog regiona. U prvom kvartalu ove godine, izvoz ovdašnje privrede veći je gotovo za trećinu od uvoza. Takav trend je nastavljen i u naredna dva meseca i sudeći po izgradnji novih kapaciteta u zrenjaninskim industrijskim zonama, trebalo bi da se održi duže vreme. Prema informacijama iz Regionalne privredne komore, iako je ukupna spoljnotrgovinska razmena srednjobanatskog regiona u prva tri meseca ove godine smanjena za dva procenta, ocena uspešnosti privrede i dalje je izrazito pozitivna. Firme sa ovog područja izvezle su u ovom razdoblju robu u vrednosti od 64,9 miliona, a uvezle repromaterijal za 48,1 milion evra, čime je ostvaren pozitivan saldo od 16,8 miliona evra. U isto vreme privreda Srbije beleži negativan bilans od milijardu i 654,6 miliona, odnosno izvoz iznosi 1,86, a uvoz 3,5 milijardi evra. Privreda AP Vojvodine beleži negativan saldo od 424,7 miliona evra. Bez obzira što je stopa rasta proizvodnje relativno skromna i kreće se oko dva odsto, sačuvan je pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Ranijih godina, do 2008–2009, u vreme kada je startovalo nekoliko grinfild investicija, imali smo i dvocifrene stope rasta, što se sada ne može očekivati bez krupnijih novih ulaganja. Srećom, kod najvećih izvoznika kao što su proizvođač električnih provodnika za motorna vozila „Drekslmajer”, a i nekih drugih, to će biti slučaj, objašnjava potpredsednik zrenjaninske komore Momčilo Nikolčić, nagoveštavajući mogućnost porasta proizvodnje. Pomenuti „Drekslmajer” je najveći izvoznik u regionu, sa eksportom vrednim 20,9 miliona i suficitom od dva i po miliona evra. Značajni izvoznici su i „Modital” („Pompea”, tekstilna grana) sa 7,7 miliona, Industrija ulja „Dijamant” sa 7,2 miliona, prerađivač kože „Dafar” sa 31 milion, uljara „Banat” Nova Crnja sa 2,7 miliona, „Fulgar” sa dva i po miliona i sečanjski FAM sa izvozom vrednim 2,4 miliona evra. Najveći neto izvoznici su zrenjaninska i novocrnjanska uljara, koje su do kraja aprila izvezle robu u vrednosti od šest, odnosno četiri miliona evra, „Drekslmajer” i „Dafar“ sa dva i FAM Sečanj sa neto suficitom od milion evra. – Iz podataka za april vidi se da nije došlo do popuštanja tempa privredne aktivnosti i izvoza, čega na nivou privrede Republike ima – ističe Nikolčić i naglašava da ohrabruje i podatak da ovdašnje kompanije najviše izvoze u Nemačku i Italiju i u bivše jugoslovenske republike: Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, i Sloveniju. Pošto je ovo agrarni kraj, treba istaći da izveštajem Regionalne privredne komore nije obuhvaćen izvoz proizvoda kao što su kukuruz u zrnu i stočna hrana. Izvoz tih poljoprivrednih proizvoda ide posredstvom velikih reeksportnih kuća kao što su novosadski „Agroglob” i „Gran eksport” iz Beograda. Srbija je, inače, izvezla kukuruz za 440 miliona dolara, od čega, kako se procenjuje, iz srednjeg Banata u vrednosti od najmanje 44 miliona. Pored uljaraca koje sada izvoze znatno više nego u zlatno doba poslovanja u okviru Kombinata „Servo Mihalj”, Nikolčić kaže da za ovakve spoljnotrgovinske bilanse treba odati zasluge svima onima koji su se angažovali na novim investicijama, kroz osnivanje i opremanje industrijskih zona, u poslednjih desetak godina. Đuro Đukić Izvor:Politika

Ekipa Proleter Agroživa je u poslednjem, 30. kolu Prve lige Srbije, trebalo danas da dočeka Mokru Goru iz Zubinog Potoka. Susret u Kristalnoj dvorani je otkazan na zahtev gostiju, koji nisu u mogućnosti da doputuju i biće registrovan službenim rezultatom 10:0 za Zrenjanince. Proleter je završio sezonu na 5. mestu tabele sa 31 bodom – 15 pobeda, 1 nerešen ishod i 12 poraza.

„Zemlja igračaka“, iako najmlađa od svih kreativno vaspitnih jedinica u Zrenjaninu, od početka godine kada je otvorena, privukla je izuzetnu pažnju ne samo mališana uzrasta od 3 do 10 godina već i njihovih roditelja kojima se posvećuje poseban vid pažnje. Celokupan sadržaj i način na koji se odvija rad ovog centra dovoljni su za zaključak da je gradu i svoj našoj deci „Zemlja igračaka“ preko bila potrebna. Već u prvim mesecima rada, centar je okupio zavidan broj dece od kojih jedan deo Zemlju igračaka posećuje kao igraonicu, dok su ostali raspoređeni u kreativnim radionicama – likovnoj, muzičkoj i dramskoj. Bajkovito uređen prostor jeste najbolji uvod u priču koju su idejni tvorci centra mogli da osmisle mališanima koji u pratnji svojih roditelja, baka, deka dolaze u igraonicu ne bi li se družili i upoznali s decom istog ili približnog uzrasta. Naročita pogodnost jeste da se ovde, u centru koji se nalazi u naselju 4.juli, okupljaju deca iz svih gradskih naselja što nije karakteristično za vrtiće u kojima su teritorijalno predodređeni samo na jedan broj dece. Igraonica i dnevni boravak Svaki detalj u ovom velikom i svetlom prostoru podređen je mališanima, a saka igračka pažljivo je odabrana s namerom da osim igre, u detetu podstakne i kreativan deo ličnosti. Pažnja koja im je posvećena prisutna je na svakom koraku, od zidova oslikanih popularnim junacima crtanih filmova, nameštaja prilagođenog njihovom uzrastu, velikog broja rekvizita i instrumenata za kreativni rad, do kompjutera sa kojeg se pušta muzika kao neizostavan deo vesele atmosfere u Zemlji igračaka.Rad centra je izuzetno dobro organizovan što ga takođe izdvaja u odnosu na igraonice i vrtiće u Zrenjaninu u kojima su se ranije okupljala deca. Tokom pet dana, od ponedeljka do petka, ovaj prostor jeste dnevni boravak i igraonica u koju roditelji dovode decu na druženje u periodu od 10 do 17 časova. Sve vreme boravka, deca provode sa vaspitačicama koje ih kroz igru uče kreativnim stvarima. Istovremeno, roditelji mogu bezbrižno da obave sve predviđene obaveze sa sigurnošću da će njihovo dete osim druženja, tog dana naučiti i neku novu igru, slovo, pesmicu, upoznati drugara, drugaricu, reći glasno svoje mišljenje… Ovde se deca igraju igara koje su bile izuzetno popularne prethodnih decenija, pre kompjuterske ere koja je razvijajući jednu vrstu interesovanja kod dece, potisnula ono prirodno razvijanje kreativnosti, mišljenja,takmičarskog duha. Zato mališani ovde skaču u džaku, takmiče se nošenjem jaja u kašici, preskaču konopac, pretvaraju se u „muzičke stolice“, igraju igru „Pogodi ko sam“ uz koju su mnogi odrastali, i još mnogo, mnogo zanimljivih igara. Kreativne radionice Vikendom se atmosfera menja u radnu ali toliko kreativnu da svako dete u oragnizovanim  radionicama nađe svoje interesovanje. Subotom od 10 do 12 časova mališani  uče da glume kroz dramsku radionicu. Osim što uče jedinstvene tekstove, popularne bajke koje tvorci centra pišu samo za njih, omogućen im je kompletan doživljaj izborom velikog broja kostima za izvođenje svake bajke. Od početka rada dramske sekcije, mališani su već imali premijeru svoje prve predstave „Pepeljuga“ koju su izveli pred vaspitačima i roditeljima. Likovna radionica koja se održava nedeljom od 15 do 17 časova takođe nije klasična jer se ovde uz rad podstiče i dečije razmišljanje, njihova smisao za kreativnost. Tokom pravljenja radova, deca razgovaraju sa svojim vaspitačima, daju  ideje, prenose ih na papir, tkaninu, stiropor, gips, plastelin i veliki broj različitih materijala. Muzička radionica koja se održava istog dana u terminu  od 17 do 19 časova, ima najveseliju grupu dece koja osim što uče da sviraju pesme, uz njih uče i da igraju. Osim za decu, prostor je organizovan tako i da roditelji, ukoliko to žele, mogu biti prisutni sve vreme u susednoj prostoriji gde se mogu opustiti, upoznati s roditeljima druge dece, razmeniti iskustva i porazgovarati s vaspitačima. Tematska proslava rođendana Zemlja igračaka pored dnevnog boravka i svih radionica ima i dodatnu namenu jer se ovde organizuju najveseliji rođendani u gradu. Roditelji  mogu da priušte svojoj deci tematske rođendane i ispune im želju da se na svoj rođendan užive u omiljenu bajku i ponesu kostime Pepeljuge, Snežane, Zvončice ili nekih od savremenih crtanih junaka. Proslave vode animatori a organizovana su i lica koja brinu o posluženju i rođendanskoj torti.

Nakon svih nabrojanih sadržaja uopšte nije suvišno reći još jednom  – Zemlja igračaka je nešto što je Zrenjaninskoj deci odavno bilo potrebno. Sada, na jednom mestu, zahvaljujući timu kreativnih ljudi kojima je na prvom mestu dečije zadovoljstvo, konačno postoji mogućnost da roditelji na kvalitetan način organizuju slobodno vreme svoje dece. Kreativni centar „Zemlja igračaka“, ugao Pere Dobrinovića i Laze Kostića (naselje 4.juli). Upis, boravak dece ili proslava rođendana zakazuje se lično ili putem brojeva 023/544.790 i 060/018.07.76