Gorana N. iz Melenaca policija 2009. zaustavila u vožnji biciklom i tražila da uradi alkotest, koji je pokazao da ima 7,24 promila alkohola u krvi, pišu beogradski mediji Foto: Ilustracija Ispalo je da 39-godišnjag iz mesta kod Zrenjanina prkosi zakonima medicine, koji tvrde da čovek s koncentracijom od pet do osam promila alkohola u krvi mora biti mrtav. Međutim, kako piše Kurir, Goran N. je “rekord“ držao nešto više od godinu dana, a onda je kod prekršajnog sudije utvrđeno da je policijski alkometar bio neispravan. “Goran je 25. decembra 2009. pio u kafani u centru Melenaca. Kada je uveče krenuo kući biciklom, zaustavila ga je policijska patrola. Pitali su ga: ‘Jeste li pili u poslednjih 15 minuta?’, a on im je rekao da nije. Bio im je sumnjiv, pa su policajci izvadili alkometar”, ispričao je komšija Gorana N. Kada je dunuo u alkometar, on je pokazao 7,24 promila alkohola u krvi. “Policajci su bili u šoku jer se umire i s daleko manjom količinom alkohola u organizmu”, ispričao je sagovornik Kurira. Nisu samo policajci bili šokirani. U čudu je ostao i sudija Prekršajnog suda u Zrenjaninu kada je prijava došla do njega. “Kada se Goran pojavio u sudnici, sudija je prvo pogledao papire, zatim Gorana, a onda ga upitao: “Čoveče, jeste li vi uopšte živi?“, rekao je Goranov komšija. Protiv “pijanog” bicikliste pokrenut je prekršajni postupak, ali je prijava ubrzo odbačena jer je utvrđeno da je alkometar bio neispravan. “Bilo je neophodno veštačenje jer bi čovek sa 7,24 promila bio u komi. Teško trovanje nastupa već s 3,5 promila alkohola u krvi. Veštaci su utvrdili da je alkometar bio neispravan i prijava protiv Gorana N. je povučena”, rečeno je Kuriru u Prekršajnom sudu.

Gledanje reality emisija može da bude prava avantura – potpisujem! Odavno nisam doživela takav rat emocija kao prethodnih dana kada sam odlučila da se (osim standardno- jutarnjeg programa koji „konzumiram“ uz prvu kafu) uključim i u ostali TV sadržaj. Jeste da sam posle tog izleta koji je trajao nekoliko dana, daljinski upravljač ostavila u stanje mirovanja i vratila se slušanju radija i Lauševićevoj drami “Dan prođe, godina nikad“, ali ne bih da vam ostanem dužna za moj reality utisak… Ciljna grupa -komercijalne televizije, one koje nas hvataju za gušu zarad što veće gledanosti I skakanja piplmetra, obaranje šera I ostalih disciplina. Ne znam dokle smo stigli, ali je primetno da smo ozbiljno zapeli kod provodadžisanja I to javnog. I izgleda da je baš dogorelo. Već sami naslovi emisija jasno otkrivaju potrebe učesnika koje se svode na: tražim ženu, snaju, oženite me. Nekad smo takve pretenzije mogli da čitamo samo u rubrici “lični oglasi” tipa –“gospodin srednjih godina, vredan, vedar, veran (3D) & spreman na večnu ljubav, traži smernu I po mogućnosti mlađu ženu radi druženja I braka” – sve dok dubokoumni I ultratalentovani producenti nisu videli to kao materijal za stvaranje mediokriteta. Otpočeo je masovni uvoz serijala prethodno oprobanih u inostranstvu, a usput su ti producenti još I “dobili na mašti” I zdali se u osmišljavanju novih emisija sa primesama srpskog folklora & običaja. Počeli su da se otkrivaju sirovi talenti…. Emisija “Domaćine, oženi se” trebala bi da smanji broj neženja u srpskim ruralnim domaćinstvima koja se između ostalog, bez “snajki”, poslednjih godina gase. Neženje imaju priliku da biraju izmedju nekoliko devojaka-žena-kandidatkinja koje se služe raznim sredstvima ne bi li razjurile konkurenciju I dočepale se NJEGA. Uvod, razrada,zaplet, kulminacija, rasplet – uglavnom se odvijaju u ruralnim srpskim domaćinstvima, mesta na kojima ne stanuju dve najgore bolesti današnjice-stres I sujeta, što jelepo zaključiti. A domaćini su opako hrabri. Svi su jasno I glasno rekli da im treba žena – neki iz čistog neznanja (nesvesni pred koliko ljudi su izložili svoj problem)a drugi potpuno svesni, ‘ladne glave. Ima tu raznih profila i žena i muškaraca, sitnih koškanja, podmetanja nogu, hleba i igara. Na kraju ima i razočarenja, kod nekih takvog da bi se lako dohvatili jedno drugom za vrat… kakva ženidba… Sve u svemu, ako smanjimo broj neženja /neudatih žena, zaboravićemo i oprostićemo sve što smo videli jer je cilj postignut. Menjamo kanal. U drugoj emisiji muskarac i žena ne prolaze javne testove dok ne požele da se svedu u PAR. „3 xDA“ = tri mlade i njihova venčanja. Većinom se javljaju ženice sa razvijenim takmičarskim duhom, željne da pokažu svoj smisao za organizovanje svadbe kako za goste tako i za široki auditorijum.. Znači, prijatelji, verovali ili ne -ocenjuje se sve, od „jagode na torti“, kumine štikle, žilavog roštilja, promukle pevačice. . Ima tu korektnih razmišljanja a bogami i žestokih srozavanja, niskih strasti. Međutim, zanimljivo je videti različite narodne običaje od juga do severa Srbije, raličiti načine veselja,hrane, oblačenja…razmišljanja uopšte.. A ono što bode oči jeste količina para koju ljudi imaju/izdvajanju…potpuno suprotno kuknjavi koja se razlaže širom Srbije. Sva venčanja su nivo „a la Karington“. Full razočaranje nastane kada se u svom tom sjaju ljudi pogube i zaborave da se vesele… I dolazimo do vrhunca poigravanja ljudskim sudbinama, emisija “Tražim snaju”. Glavne uloge : mladoženja u pokušaju I svekrva u pokušaju. Žanr : drama u dva čina. Prvi: predstavljanje momaka. Voditeljka kaže “zlatni”, širokih shvatanja I velikog srca, romantici, vole filmove, peglaju, kuvaju puding bez grudvica I kunu se na vernost do kraja života…U pozadini pesma Modern Talking “You’re my heart, you’re my soul…” dok “tražitelj” snajke sedi u ambaru kao John Wayne.…dotle majka u Drugom činu poručuje budućoj snajki da ne sme da ima dugačak jezik, da švrlja po komšiluku, da mora da bude vredna, da rodi minimum dvoje dece… Totalno razapinjanje pred kamerama . U trećem činu-isključujem TV. Dosta je bilo…nemojte ovo sebi da radite. Sve u svemu, svi akteri su dobrovoljno pristali da razgolite deo svoje intime, a mi još uvek možemo da zahvaljujući spravici sa početka priče –sve ovo lepo izbegnemo i da recimo jednim safarijem kroz N. Geographic, rehabilitujemo sivu moždanu masu. Sreća u celoj nesreći jeste što je „mrtva sezona“ za Velikog brata, Dvor, Farmu jer nam se preko leđa ne lome psovke, vulgarnosti, poroci, IQ jednak broju dečijih cipela, itd.. i zato – producenti, hvala za čist vazduh!

U petak, 6. januara od 21h u Pozorišnom klubu „Zeleno zvono“ održaće se tradicionalni Božićni koncert Tamburaškog orkestra „Melem“. Veče u znaku obeležavanja velikog praznika, u “Zelenom zvonu” biće u znaku najvećih hitova tamburaške muzike, među kojima su “Evo banke”, “Tri metera somota”, “Moja mala nema mane”, “Kada padne prvi sneg”, “Fijaker stari”, “Da zna zora”, “Govori se da me varaš”, “Nema lepše devojke” itd. Ulaz se ove večeri neće naplaćivati. U subotu, 14. januara u 22h u Pozorišnom klubu „Zeleno zvono“ održaće se koncert beogradskog sastava „Zemlja gruva“. Ovo je prvi put da će „Zemlja gruva“ imati klupski nastup u Zrenjaninu, te se od ovih pionira nove srpske pop scene očekuje da će opravdati parolu pod kojom nastupaju: „ Strogo đuskanje, do poslednje kapi znoja“ .

Karte po pretprodajnoj ceni mogu se svakodnevno kupiti u Pozorišnom klubu „Zeleno zvono“. Trenutno najbrojniji bend na domaćoj sceni je za relativno kratko vreme od izdavanja prvog albuma “WTF is gruvlend?” iz klupske atrakcije prerastao u monster band i najavio da je reč o pojavi kakva se odavno nije desila na domaćoj sceni. Od izdavanja albuma prvenca za sopstvenu internet etiketu, svaki single sa albuma postaje instant hit i zauzima najviše pozicije svih relevantnih domaćih top lista, uključujući i prvo mesto na MTV Domaćici. Prvi bend na domaćoj sceni koji je zvanično postavio svoj album za besplatno skidanje sa sopstvenog sajta koja se nalazi na adresi www.gruvlend.net. Specifičnost muzike „Zemlje gruva“, pored raznolikosti muzičkih stilova i prepoznatljivog zvuka bras sekcije, najviše određuje frontline: Zoe Kidah, Konstrakta i MC Milovan – tri vokalna solista sa različitim muzičkim ukusom i manirom pevanja. Ovaj uigrani vokalni tandem vlada scenom već više od decenije, a domaćoj publici je poznat iz saradnje sa bendom Mistake Mistake, sa kojima su nastupali ispred poznatih imena kao što su Prodigy, Punjabi MC, Kosheen, Capleton i dr.  

Ulaskom u 2012. godinu oslobodili smo se “zelenog kartona” kao dokaza postojanja osiguranja, I uštedeli 20 eura koliko je izdavanje tog dokumenta do sada koštalo. S obzirom da je Srbija od 1.januara članica Multilateralnog sporazuma na nivou Evropske unije, naša vozila će bez zelenog kartona moći da ulaze u svih 27 zemalja  kao I  u Švajcarsku, Norvešku, Hrvatsku, Island i Andoru. Prilkom prelaska granice originalna polisa osiguranja će biti dovoljan dokaz da za sve štete koje vozači iz Srbije naprave u inostranstvu garantuje Udruženje osiguravača Srbije koje okuplja 23 domaće osiguravajuće kompanije. Vozilima iz Srbije će “zeleni karton” biti potreban za Makedoniju i BiH, koje nisu članice Multilateralnog sporazuma.